Sve izraženiji problem današnjice predstavlja preterana mršavost, ali i gojaznost, koje su sve češće prisutne kako kod naše generacije, tako i kod osoba starijih od 25 godina. Osnovni uzrok ovih pojava često je neprihvatanje sebe. Ljudi koji ne vole sebe neretko zanemaruju sopstveno zdravlje i izgled, što direktno utiče na volju, samopouzdanje i motivaciju da obavljamo svakodnevne aktivnosti lakše, brže i uspešnije.

Posebno  je važno da upoznamo sebe, pažljivo biramo socijalnu sredinu kojoj ćemo pripadati, kao i da izgradimo sopstveni identitet i lični integritet. Na taj način postajemo sposobni da pravilno vrednujemo i druge ljude, što doprinosi duhovnom razvoju i ličnoj sreći.

Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu u kojoj su zastupljene sve potrebne hranljive materije. Ona se sastoji od pet obroka dnevno – tri glavna obroka i dve užine. S obzirom na naš uzrast, zdrava ishrana treba da obuhvati namirnice sezonskog porekla, koje sadrže ugljene hidrate, masti i proteine. Ukoliko se iz ishrane izbace ugljeni hidrati i masti, organizam počinje da troši proteine, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i probleme sa srcem.

Važan deo pravilne ishrane predstavlja i piramida ishrane. Njenu osnovu čine žitarice koje obezbeđuju vitamine, minerale i vlakna. Drugu grupu čine voće i povrće, dok treću grupu čine namirnice životinjskog porekla koje obezbeđuju belančevine, kalcijum, gvožđe i cink. Na vrhu piramide nalaze se masti, ulja i slatkiši, koji obezbeđuju energiju, ali mogu biti štetni ukoliko se konzumiraju u većim količinama. Namirnice treba unositi redosledom od prve ka poslednjoj grupi.

Dnevni unos vode trebalo bi da iznosi između 2,5 i 3 litra. Vodu je neophodno unositi postepeno tokom dana, a nikako odjednom. Dan je preporučljivo započeti sa dve čaše mlake vode. Profesor naglašava da doručak treba da bude bogat proteinima, poput jaja, kao i različitim kašama sa voćem i semenkama. Gazirani napici su izuzetno štetni, posebno koka-kola, a kafa se ne preporučuje pre doručka.

Kada je reč o dijetama, danas veoma popularne takozvane instant dijete mogu ozbiljno ugroziti zdravlje. Zdravo mršavljenje podrazumeva gubitak do dva kilograma mesečno, odnosno oko 24 kilograma na godišnjem nivou. Preparati za mršavljenje koji se agresivno reklamiraju često donose više štete nego koristi.

Fizička aktivnost može da zameni hiljadu lekova. Bez redovne fizičke aktivnosti nema zdravog mršavljenja – dijete same po sebi nisu dovoljne. Važno je istaći da mršavo ne znači nužno i zdravo.