1. Lance Armstrong – američki biciklista koji je bio jedan od najuspešnijih biciklista u istoriji, ali je kasnije otkriveno da je koristio nedozvoljene supstance tokom svoje karijere. Nakon dugotrajne istrage, priznao je da je koristio nedozvoljene supstance i sve titule su mu oduzete.
2. Marion Jones – američka atletičarka, zvezda sprinta, koja je osvajala medalje na Olimpijskim igrama. Međutim, priznala je da je koristila nedozvoljene supstance tokom svoje karijere. Sve njene medalje su joj oduzete, a kasnije je osuđena na zatvorsku kaznu zbog lažnog svedočenja u vezi sa dopingom.
3. Ben Johnson – postao poznat kada je oborio svetski rekord u trci na 100 metara na Olimpijskim igrama 1988. Međutim, kasnije se takođe saznalo da je koristio nedozvoljena sredstva i medalja mu je oduzeta.

I u Srbiji imamo primer vrhunskog vaterpoliste Nikole Rađana, koji je zbog pada na doping testu ugrozio svoju reputaciju i zauvek završio karijeru u bazenu.

Doping je neetičan i narušava fer igru.

Sport treba da bude zasnovan na poštenom takmičenju i razvijanju prirodnih sportskih sposobnosti.

Tek tada, zlatna medalja ima pravi zlatni sjaj!

Doping = varanje

Doping je ozbiljan problem u svetu sporta koji uključuje korišćenje nedozvoljenih supstanci ili metoda kako bi se poboljšale sportske performanse. To je problem u sportu jer daje nesportsku prednost onima koji koriste doping, što narušava fer takmičenje i ugrožava zdravlje sportista.

Doping je i odbijanje sportiste da se podvrgne doping testu.

Doping se najčešće javlja u profesionalnom sportu, dok je u amaterskom sportu zastupljen mnogo manje ili ga uopšte nema. Razlog je veliki obrt novca u vrhunskom sportu.

Da bi se sprečio doping, uspostavljena su pravila i regulative koje su se vremenom razvijale. Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) i Svetska antidoping agencija (WADA) su dve organizacije koje imaju ključnu ulogu u borbi protiv dopinga.

Pravila uspostavljena da bi se sprečio doping uključuju zabranu upotrebe određenih supstanci i metoda, kao i redovno testiranje sportista. Sportisti se podvrgavaju doping testovima da bi se utvrdilo da li su koristili nedozvoljene supstance.

Uvođenje stroge kaznene politike, kao što su diskvalifikacija, suspenzija i novčane kazne, takođe su deo mera za sprečavanje dopinga.

Veoma je bitna edukacija sportista o posledicama dopinga i promovisanje fer igre i sportskih vrednosti u borbi protiv dopinga sa ciljem da se očuva integritet sporta i pruže ravnopravni uslovi za sve takmičare.

 Vrste dopinga:

1. Anabolički steroidi – supstance koje se koriste za povećanje mišićne mase i snage (imaju ozbiljne negativne efekte na zdravlje).
2. Peptidni hormoni – ovi hormoni, poput hormona rasta ili eritropoetina, mogu poboljšati izdržljivost, ubrzati oporavak od povreda i povećati broj crvenih krvnih zrnaca. Međutim, njihova upotreba može biti opasna po zdravlje.
3. Stimulansi – ovi lekovi, kao što su amfetamini ili efedrin, poboljšavaju budnost, fokus i izdržljivost. Međutim, mogu izazvati ozbiljne srčane probleme i druge neželjene efekte.
4. Beta blokatori – ove supstance se koriste za smanjenje premora i anksioznosti, ali mogu uticati na srčani ritam i krvni pritisak.

Sve izraženiji problem današnjice predstavlja preterana mršavost, ali i gojaznost, koje su sve češće prisutne kako kod naše generacije, tako i kod osoba starijih od 25 godina. Osnovni uzrok ovih pojava često je neprihvatanje sebe. Ljudi koji ne vole sebe neretko zanemaruju sopstveno zdravlje i izgled, što direktno utiče na volju, samopouzdanje i motivaciju da obavljamo svakodnevne aktivnosti lakše, brže i uspešnije.

Posebno  je važno da upoznamo sebe, pažljivo biramo socijalnu sredinu kojoj ćemo pripadati, kao i da izgradimo sopstveni identitet i lični integritet. Na taj način postajemo sposobni da pravilno vrednujemo i druge ljude, što doprinosi duhovnom razvoju i ličnoj sreći.

Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu u kojoj su zastupljene sve potrebne hranljive materije. Ona se sastoji od pet obroka dnevno – tri glavna obroka i dve užine. S obzirom na naš uzrast, zdrava ishrana treba da obuhvati namirnice sezonskog porekla, koje sadrže ugljene hidrate, masti i proteine. Ukoliko se iz ishrane izbace ugljeni hidrati i masti, organizam počinje da troši proteine, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i probleme sa srcem.

Važan deo pravilne ishrane predstavlja i piramida ishrane. Njenu osnovu čine žitarice koje obezbeđuju vitamine, minerale i vlakna. Drugu grupu čine voće i povrće, dok treću grupu čine namirnice životinjskog porekla koje obezbeđuju belančevine, kalcijum, gvožđe i cink. Na vrhu piramide nalaze se masti, ulja i slatkiši, koji obezbeđuju energiju, ali mogu biti štetni ukoliko se konzumiraju u većim količinama. Namirnice treba unositi redosledom od prve ka poslednjoj grupi.

Dnevni unos vode trebalo bi da iznosi između 2,5 i 3 litra. Vodu je neophodno unositi postepeno tokom dana, a nikako odjednom. Dan je preporučljivo započeti sa dve čaše mlake vode. Profesor naglašava da doručak treba da bude bogat proteinima, poput jaja, kao i različitim kašama sa voćem i semenkama. Gazirani napici su izuzetno štetni, posebno koka-kola, a kafa se ne preporučuje pre doručka.

Kada je reč o dijetama, danas veoma popularne takozvane instant dijete mogu ozbiljno ugroziti zdravlje. Zdravo mršavljenje podrazumeva gubitak do dva kilograma mesečno, odnosno oko 24 kilograma na godišnjem nivou. Preparati za mršavljenje koji se agresivno reklamiraju često donose više štete nego koristi.

Fizička aktivnost može da zameni hiljadu lekova. Bez redovne fizičke aktivnosti nema zdravog mršavljenja – dijete same po sebi nisu dovoljne. Važno je istaći da mršavo ne znači nužno i zdravo.

Samopouzdanje je bitan parametar u životu svakog pojedinca. Samopouzdana osoba hoda samouvereno, elokvetna je, zna da se izbori za sebe i ima jak karakter. Osoba koja nema dovoljno samopouzdanja, stalno traži potvrdu svoje vrednosti  od drugih i to odbija ljude. Kao rezultat je oskudan društveni život, osobe su depresivne i povlače se u sebe.

Kako možemo povećati samopouzdanje?

Vežbanje je najbolja stvar koju možemo da uradimo za emocionalnu, mentalnu i fizičku nadogradnju, za lični rast i razvoj. Kroz literaturu i različita istraživanja možemo uvideti jaku vezu između fizičke aktivnosti i poboljšanja stanja kod ljudi opterećenih stresom, aksioznim poremećajima, depresijom i demencijom.

Vežbanje može da transformiše telo na mnoge načine, koji nisu samo estetske prirode. Zgodno telo, lakoća kretanje, britktiji um i naravno samopouzdanje. Ne košta mnogo a dostupno je svima.

Naime, u toku vežbanja, pospešuje se protok krvi prema mozgu čime se stimuliše njegova aktivnost i lučenje neurohormona koji proizvode osećaj zadovoljstva nakon treninga, pomažući nam da se lakše nosimo sa svakodnevnim izazovima. Osim toga, fizička aktivnost može biti od pomoći i u oslobođanju od napetosti u telu koji stres proizvodi, omogućavajući opuštanje mišića. Aerobne vežbe poput brzog hodanja, trčanja, vožnje bicikla ili rolera, ukoliko se praktikuju nekoliko puta nedeljno po najmanje dvadeset minuta mogu pomoći u tome. Treninzi izdržljivosti takođe imaju važnu ulogu jer stimulišu stvaranje novih nervnih ćelija i znatno utiču na poboljšanje moždanih funkcija. Kardio vežbe povećavaju pažnju i koncentraciju.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji treniraju intenzivnije, imaju bolji san, što im obezbeđuje više energije u toku dana. Kada je reč o depresivnim stanjima - plivanje, ples, joga, pilates i šetanje, mogu biti veoma delotvorni za njihovo prevazilaženje.

Kroz redovno vežbanje jačamo svoje samopouzdanje, što dalje podstiče veći entuzijazam i bolje razumevanje sopstvene vrednosti. Vežbanje daje prirodan osećaj sreće i euforije. Iz tog razloga se vežbanje preporučuje kao konstruktivna strategija u prevazilaženju bilo kojeg oblika zavisnosti zbog lučenja dopamina.

Vežbanje daje prirodan osećaj sreće i zadovoljstva bez štetnih posledica. Redovnim vežbanjem naše telo se menja tako da postajemo zadovoljniji njegovim izgledom i samopouzdaniji. Vežbanje povlači za sobom i pravilnu ishranu, uredan san i zdrav način života, te prvenstveno predstavlja izraz brige za sebe i svoje zdravlje, odraz samodiscipline, upornosti i posvećenosti.

Samopouzdanje

Samopouzdanje predstavlja veru u vlastite sposobnosti i sposobnost donošenja odluka. Ono je ključno za uspeh u svakodnevnom životu i sportskim aktivnostima.

Samopouzdanje u životu

Ljudi sa visokim samopouzdanjem:

• Lakše donose odluke i spremni su da preuzmu rizik
• Bolje se snalaze u stresnim situacijama
• Postižu kvalitetnije međuljudske odnose

Dobrodošli na moj sajt!

Ovaj sajt je posvećen razvoju samopouzdanja, pozitivnog razmišljanja i ličnog razvoja. 

Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo – ono se gradi svakog dana, malim koracima.

Na sajtu možete pronaći:

• savete za jačanje samopouzdanja

• motivacione tekstove

• lična razmišljanja